Opus totum : moje delo i katedrale : pogled na moj dosadašnji put


ISBN:
978-86-531-0538-9
pismo:
latinica
strana:
571
format:
B5
godina izdanja: 2019.
teaser-text:

Ovo je knjiga o životu koji je odolevao navalama opake svakodnevice, jednoga pustog i pustopašnog „Onog“, koji čovekov život zamajava praznim ničim kako bi sve ono o čemu se u knjigama i inače govori, pa tako i u ovoj, ostalo nenapisano

povez:
broš

Ovo je knjiga o životu koji je odolevao navalama opake svakodnevice, jednoga pustog i pustopašnog „Onog“, koji čovekov život zamajava praznim ničim kako bi sve ono o čemu se u knjigama i inače govori, pa tako i u ovoj, ostalo nenapisano. Spram gordosti moje vere da je ono što sam napisao bilo vredno i potrebno da bude napisano ispisujem posve razumljiv iskaz da moje Napisano nije bilo nešto bez čega bi nečije drugo pisanje bilo nepotrebno.

Kao i svako ko piše ostavio sam iza sebe jednu vaseljenu još-ne-postalog i nenapisanog. No, s druge strane, ono što sam napisao ostaje činjenicom Napisanog. Ono nije „ništa“ nego je „nešto“. U kvantnom prostoru Napisanog- Nenapisanog ono stoji na razmeđu između Napisanog i Nenapisanog, to jest nastupa „kvantikovano“ („gequantelt“), to jest, kao prostor koji je bio nečemu potreban i nepotreban, koji je nekontinuiran, ali koga ima. Takav prostor, ujedinjen u sebi, (predamnom je slika sjedinjenja klasične i kvantne fizike), klizio je mojim životom i bio, slučajnošću ili ne, vezan za moje postojanje čoveka kao upitnog bića: bića koje pita i koje je, ne na silu, bilo pitano. Biće koje je verovalo, s jedne strane da je bilo pitano, ali, s druge, i znalo da je bilo pitano. Drugačije u zakrivljenosti svega na ovom svetu i nije moglo da bude. Dogodilo se kako je moralo da se dogodi. A, opet, dogodilo se „za šta“? – Na ovo pitanje bih odgovorio: za nešto zbog čega je i za šta je počinjalo. A počinjalo je stoga kako bi pokušalo da razume početak: svoj, dakle svoga sopstva ali i onoga Ništa „koje sebe isteruje“ (E. Bloh) iz oskudice i praznine koje ne mogu da ostanu u sebi i grede ka svetu koji samog sebe goni, jer „sebe ne poznaje i nema“ (E. Bloh). U tome svetu što se tiče pisanja valjalo se stoga zapitati: gde ono započinje, kojim uzrokom biva izvedeno ka započinjanju i kako dalje ide ka svome spoljašnjem i javnom, odnosno ka ostvarenju. Pisanje kada se ostvaruje biva ono domajno, dom, kuća u kojoj neko živi. Taj koji u kući živi hoće da razume kuću ali i svoju okućnicu i ono drugo i dalje od okućnice koje je nešto daleko-spoljašnje i ima svoj tok koji pak priziva pisanje, jer je taj tok tome pisanju nešto spoljašnje. Tako od kuće u kojoj se ljudsko biće skrilo, pisanje vođeno tim bićem, ide ka svetu, gredi prema napolje, jer ono pripada i objektivnoj spoljašnjosti i onome „frontovnom otvorenom“ (E. Bloh). Moguće je da za ljudsko biće nema veće radosti od toga čina, od toga toka koji je sličan rađanju bilo čega na ovom svetu. Zar svojevremeno Rolan Bart (R. Barthes) nije rekao da „pisanje ide preko tela“, telo je ono koje piše, „tekst je objekt želje“ (Lustobjekt), doživljaj koji na videlo iznosi kako „književni tekst ulazi u naš život“, ukratko, kako od jednoga postaje dva i ostaje da postoji u jednom suživotu u kome „autor ne samo da piše nego i živi“. Ta činjenica beše formula i moga života, vazduh na početku njegovom i, sada, na kraju moga puta, talog koji na takav način sa mnom živi

List Price: 1,650.00 din.
Price: 1,320.00 din.