Jedan vrlo realističan voz, u kojem se odvija dobar deo priče fizički do banalnosti zbliženih putnika, istovremeno je i nestvaran, mitski voz bez kraja i početka, u kojem ćeš imati sve samo ako ništa ne želiš i ništa ne očekuješ, sugeriše pripovedač, dovoljno zapadnjački iskusan i dovoljno istočnjački mudar da vidi tu daleku tačku, taj imaginarni cilj, u kome se dve paralelne prave nikada ne seku, što ne znači da ne poseduju obilje sličnosti u razlikama, pa i dublju istovetnost koja se otkriva u pomirljivom prihvatanju drugosti po sebi.