Književni enciklopedizam je tekstualni prostor dijaloga, sukobljavanja i preispitivanja raznorodnih znanja, tragedija, žanrova, poetičkih praksi i ideologija, suštinski određen tenzijom između heterogenosti i žudnje za celinom.

Od Rableovog Gargantue i Pantagruela i Servantesovog Don Kihota roman je žanr u kojem se enciklopedizam u književnosti ponajpre ispoljava. Džojsovi Uliks i Fineganovo bdenje usmerili su njegovo poimanje ka pitanjima jezika i narativnih strategija, odnosa prema mitu ali i prema modernoj nauci. Pinčonova Duga gravitacije, Pavićev Hazarski rečnik i Volasova Beskrajna lakrdija suočili su se s novim izazovima (dez)integrisanja celine u hipertekstualnom svetu.